Ispostavilo se da su radna mesta koja se fokusiraju na neopipljivo – vid, njuh, sluh, ukus i dodir – bolje opremljena za poboljšanje dobrobiti zaposlenih.

Jedna kompanija drži se čulnog pristupa u svrhu rehumanizacije radnog prostora. Italijanska kompanija Il Prisma, distributer Steelcaseovih proizvoda, srovela je istraživanje pri kreaciji kancelarija u Milanu, Münchenu, Parizu i Madridu. Kako bi poboljšali angažman zaposlenih, njihove kancelarije aktivno uključuju svih 5 čula. „Naše je istraživanje dokazalo da dizajn u skladu s ljudskim čulima poboljšava koncentraciju i učenje“, rekla je njihov arhitekta Elisabetta Pero. „Cilj je  uključiti čula na poslu, a ne isključiti ih“.

Čak i najbolji poslodavci, koji nude najbolja rešenja za radna mesta – ergonomske stolice, podesive stolove, poglede na otvoreno, više soba za odmor – možda prave veliku grešku. Šta je s bojom zidova? Mirisom kancelarije? Teksturom materijala nameštaja? Ljudi percipiraju svet pomoću svojih pet čula – vida, njuha, sluha, ukusa i dodira, ističe Pero.

Problem je u tome što se broj radnih stolova u poslovnom prostoru lako može ustanoviti, a temperatura radnog okruženja se može izmeriti – kao i količina dolaznog svetla i nivo buke. Međutim, merenje uticaja čulne percepcije čini nemogućim.

Arhitekte kompanije Il Prisma odlučili su da bi se ovi kvaliteti, o kojima se dugo odlučivalo na temelju estetske intuicije, dalo i trebalo izmeriti. Stoga su proveli naučno istraživanje – da probaju izmeriti kako čulna percepcija neurološki utiče na ljude unutar kancelarije. Za potrebe istraživanja korišćen je elektroencefalograf (EEG skeniranje) za merenje električne aktivnosti u mozgu, kao i uređaj za praćenje oka kako bi se ustanovili tačni pokreti oka i dilatacija rožnjače. Ta su merenja pomogla odrediti šta stimuliše različita stanja mozga, posbno pažnju, usresređenosti, učenje, prisećanje, jednostavnost i smirenost – ono što pomaže ljudima da bolje rade.

Istraživanje je sprovedeno u dve faze. U prvoj fazi arhitekte su upoređivali dva čula okruženja. Jedno je nazvano neutralna soba, a drugo čulna soba. Dok je neutralna soba bila obična soba za sastanke s belim konferencijskim stolom i homogenom rasvetom, u čulnoj  sobi se nalazio drveni sto i police za knjige grube teksture izrađeni od mirisnog zedra, tri drvene stolice različitog dizajna, zavese napravljene od lišća, plavo svetlo iza police za knjige i hrana na policama. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, po jedna za svaku sobu, i od njih se tražilo da reše test.

U drugoj fazi ispitanicima su pokazane fotografije različitih boja i slika, tj. fotografija plave tkanine ili različitih tipova radnih prostora. To je podstaklo slične neurološke reakcije onima koje bi se prirodno pojavile kad bi učesnici stvarno držali plavu tkaninu u rukama ili fizički bili u radnim okruženjima sa slika.

Iako možda očekujete da pročite da je čulna soba bila najbolja za sve vrste poslova, istraživanje je pokazalo da uključivanje svih čula može i negativno uticati na rad – u zavisnosi od vrste zadataka. „Čulna soba je možda bolja za zadatke poput pisanja opširnih dopisa, ali nije baš idealna za grupno rešavanje problema“, objasnila je Pero.

Ispitanici su u čulnoj sobi postigli vrlo dobre rezultate na ispitu slušanja. „Dok su ispitanici pamtili i učili, uspeli su se setiti više reči pa je nivo njihove koncentracije bio viši u

U poređenju sa ispitanicima u neutralnoj sobi“, kaže Pero. Takođe je otkriveno da plava i zelena boja, kao i upotreba drveta i drugih prirodnijih materijala, podstiču mirno i opušteno stanje uma.

Cilj istraživanja bio je veći od pukog stvaranja pravila kako dizajnirati idealna radna mesta. Kompaniju Il Prisma takođe je zanimalo korištenje naučnih merenja u svrhu stvaranja humanističkog dizajna. „Nismo pokušavali doći do određene količine podataka ili tačnog broja pomoću kojih bismo dobili fiksnu formulu za dizajniranje čulnih prostora“, kaže Pero, „već do metode koja se može koristiti u svrhu pomaganja ljudima da personaliziraju svoje radno mesto za što bolje izvršavanje zadataka“.

Uključivanje čula u kompaniji LinkedIn

U kancelariji kompanije LinkedIn u Milanu glavna je tema bila transformacija, pa su različite prostorije korišćenje za predstavljanje pet tipičnih italijanskih lokacija: pozorišta, restorana, krojačke radnje, podruma i vrta. Iz kompanije LinkedIn referirali su se na rezultate istraživanja kompanije Il Prisma, koje arhitekte nazivaju „emocionalnom gramatikom“, kako bi dizajnirali svaku prostoriju u skladu sa zadcima koje će se unutra obavljati.

Na primer, u „podrumu“ radnici mogu popiti čašu vina dok slušaju muziku, a prisutna je i kedrovina. Ta je soba idealna za vrlo privatne sastanke ili intenzivne trenutke koncentracije. Suprotno tome, u „krojačkoj radnji“ čulni su elementi prigušeni kako bi se mogli održavati sastanci za rešavanje problema. Prostorija sadrži velike površine prekrivene materijalima kao što su tkanina i metal, ali nema boja i tekstura koje nepotrebno privlače pažnju. Različitost tih pet prostorija kancelariju je pretvorila u ekosistem prostora u kojem radnici mogu odabrati najprikladniji za obavljanje trenutnog poslovnog zadatka.

Naposljetku, u istraživanju kompanije Il Prisma navedeno je da „savremeni radnik preferira mesta koja nisu sterilna i standardizovana, već prilagođena, sa snažnim konotacijama“.

Polazište za sve kompanije je činjenica da čula treba uzeti u obzir tako da radnici mogu odabrati okruženje koje najbolje odgovara njihovim potrebama.

Kompanija Il Prisma objavila je celokupno istraživanje u knjizi sa naslovom „Sada radimo“. Knjiga je takođe prihvaćena kao akademski udžbenik na europskim univerzitetima.

Izvor: https://www.steelcase.com/eu-en/research/articles/topics/wellbeing/engaging-five-senses/

Autor: Steelcase.com